Планинарство је врло широк појам који обухвата скоро све човјекове дјелатности везане за пјешачење у планинским предјелима. То није бесциљно лутање брдима и освајање врхова с којих ћемо поново сићи, већ начин и стил живота: бројне добровољне активности које савременом градском човјеку живот чине угоднијим, занимљивијим, здравијим и, поред свега - љепшим.
Одлазак у природу и кретање на чистом планинском ваздуху представља активни одмор који планинара испуњава осјећајем задовољства и новим доживљајима. Иако планинарење физички исцрпљује, оно нас истовремено обогаћује и освјежава новом емоционалном енергијом, која нам је потребна за живот у људској заједници и њеној често "исувише сивој свакодневици". Планинарство није бијег од стварности, али јесте нека врста повременог бијега од просјечности, умртвљености и једноличности живота у свакодневици.
Бављење планинарењем развија многе добре особине: сналажљивост, храброст, пожртвованост, прилагодљивост, физичку издржљивост, друштвеност, смисао за разумијевање људи и природе.
Планинарење се заснива на заједништву, на узајамном дјеловању с циљем савладавања природних, али уједно и личних психофизичких "оптерећења".
Планинарење поспјешује човјеково здравље, како физичко, тако и психичко.
Планинарење чини да нам живот буде радоснији, хармоничнији.
Планинарење нас приближава природи, човјеку, људскости.
{л}{/л}



Планинарство

