Оријентација
Оријентација је сналажење на терену. Спретност у кориштењу оријентације омогућује нам релативно сигурно кретање непознатим планинским предјелима. Да бисмо се уопште могли оријентисати, треба на географској карти и на терену одредити стране свијета. Када се окренеш према сјеверу, југ ће бити иза тебе, запад лијево, а исток десно (на јужној је полутки обратно!). Карту ћеш усјеверити тако да се смјер сјевера на карти поклопи са смјером сјевера на терену. Смјер сјевера на карти показује стрелица са словом Н (енг. нортх, сјевер), а ако те стрелице нема, подразумијева се да је сјевер на карти горе. Ако на карти коју си усјеверио видиш да твој пут иде удесно и ти мораш (с)кренути удесно.
Одређивање стране свијета помоћу сунца и часовника
Часовник положите на длан руке, држите га водоравно и окрећите тако да малу казаљку управите према сунцу. Лакше је окретати сат ако посматрате сунце на стаклу сата, а окретати треба све дотле док се правац сунца не поклопи са малом казаљком. Затим преполовите угао између мале казаљке и броја 12 на часовнику и добићете - југ. У том смјеру се одабере погодан оријентир према коме се треба кретати. Сјевер је у продужетку замишљеног правца који спаја часовник и и изабрани оријентир према југу. Ако останемо окренути према југу, десно нам је запад, а лијево - исток.
Географска оријентација помоћу сунца, сата и сенке
Да би сте на овај начин одредили стране свијета, ручни или џепни часовник ставите водоравно (на длан, пањ, земљу…) и у центар вертикално поставите оловку, дрвце шибице, сламку… Предмет ће бацати своју сјенку у смјеру супротном од сунца. Када сте то урадили, часовник ваља окретати све док сјенка не покрије малу казаљку часовника. Потом угао између правца мале казаљке (то је сада правац сјенке) и бројке 12 преполовите замишљеном линијом и она ће у продужетку показивати правац сјевера. Треба знати да ће тај правац пре подне бити десно од правца казаљке, а поподне ће бити лијево од њих.
Оријентација помоћу сунца и тачног времена
Може се сматрати да је сунце у 6 сати ујутро на истоку, у 12 сати на југу, а у 18 сати на западу. За тих 12 сати оно пређе један полукруг, или изражено у степенима – 180 степени. Ако тих 180 степени поделимо на 12 сати (време трајања пута) добићемо да сунце за 1 сат пређе 15 степени.
Како то практично изгледа? На пример, 9 је сати ујутро и желите да у том тренутку одредите географску оријентацију. Рекли смо да ће сунце у 12 сати бити на југу, а то је за три сата. Сунце се значи сада налази на 3x15 степени тј. 45 степени од тог правца. На парчету папира треба нацртати угао од 45 степени, па леви крак тога угла усмерити према сунцу. Десни крак угла показаће нам где ће сунце бити кроз три сата, а то је правац југа.
Ако се оријентација врши по подне у 15 часова, све је исто сем што се тада десни крак усмјери у правцу сунца а лијеви ће показати где се сунце налазило пре три часа, тј. у 12 часова. Већ смо рекли да је тада у правцу југа.
Оријентација ноћу
Ноћу се оријентишемо помоћу звијезда и мјесеца. Пун мјесец има супротан положај у односу на сунце. Зато југу (где се сунце налази у подне) одговара сјевер, који пун мјесец заузима у поноћ. Ујутро је је мјесец на западу, а увече на истоку.
Стране свијета по часовнику и пуном мјесецу могу да се одреде као и помоћу часовника и сунца. Само се овде умјесто југа, прво пронађе север.
За вријеме ведре ноћи, правац сјевера може да се одреди довољно тачно по Сјеверњачи или Поларној звијезди. Она се налази у сазвјежђу Малих кола (Мали медвјед) а најлакше ју је пронаћи помоћу Великих кола (Великих медвјед).
Велика кола се састоје од седам јасно видљивих звијезда, распоређених тако да дају слику запрежних кола посматраних са стране. Странице "кола" формирају четири звезде, а "руду" три звијезде. И Мала кола се састоје од четири звијезде у "колима" и три звијезде у "руди". Звијезда на самом врху руде Малих кола јесте Сјеверњача. Но пошто се Мала кола нешто теже уочавају, најбоље је кренути од задње странице Великих кола: пет дужина те странице се дода на њену постојећу дужину, и на крају тако продужене странице је Сјеверњача. Сјеверњача је најсјајнија звијезда на том дијелу неба (некада се види и по дану), и означава правац сјевера.
Географска карта је графички приказ одређеног терена. Свака карта има на себи назначено мјерило које служи за очитавање ваздушне удаљености и олакшава праћење властитог кретања на карти. Најчешће се користе планинарске карте размјере Р=1:50000, Р=1:25000 и сл. Размјера Р=1:50000 значи да један центиметар на карти обухваћа 50000 центиметара тј. 500 метара на терену. Друга важна димензионална карактеристика карте јесту изохипсе. То су линије које повезују точке исте надморске висине (у планини их не можеш примијетити, већ само на карти). Тамо гдје су изохипсе згуснуте, падина је стрмија, а тамо гдје су размакнуте, блажа. Гребенске карте служе за општи увид пружања истакнутих гребена и размјештаја објеката. Оне нису толико добре за оријентацију, управо стога што немају уцртане изохипсе.
Постоји више начина за одређивање страна свијета на терену, међу којима је свакако најбоља и најпрепоручљивија оријентација помоћу компаса. Означена магнетска игла компаса увијек показује смјер сјевера (или би барем требала). Оријентација према сунцу могућа је само ако има сунца, а базира се на баналној чињеници да је сунце ујутро на истоку, у подне на југу и увечер на западу. У оријентацији с помоћу ручног сата и сунца смјер сјевер-југ одређује се тако да нађемо симетралу угла између линије 12-6х и мале казаљке усмјерене према сунцу. Пажња; у љетном рачунању времена Сунце је на југу када сат показује 13 сати! У ноћној оријентацији циљ је пронаћи звијезду Сјеверњачу, најлакше помоћу Великог и Малог Медвједа, али може и на друге начине. Оријентација помоћу годова на пањевима, мравињака и маховина није поуздана.
Оријентација помоћу азимута
Азимут је угао који смјер посматраног објекта затвара са смјером сјевера. Мјери се од сјевера у смјеру кретања казаљке на сату. На пример, азимут запада је 270о, југоистока 135о итд. Азимут се најлакше одређује помоћу компаса, који такођер имају подјелу од 360о. Понекад смо присиљени кретати се по азимуту (када треба најкраћим путем стићи до одређеног циља). Мјерење азимута може користити и за одређивање мјеста гдје се налазимо. Одредимо ли азимут барем трију истакнутих објеката у околини, можемо и на карти одредити три правца, у чијем се сјецишту ми налазимо.
Корисне стварчице за кретање планином су педометар и курвиметар. Педометар мјери пријеђени пут бројањем твојих корака, а курвиметром можемо мјерити дужине закривљених путева на карти.
